Tekst o Viktoru, koji je izašao u Politici 5.5.2009
Dvadesetčetvorogodišnji Viktor Lazić je upravo diplomirao na beogradskom Pravnom fakultetu, a sada uči za automehaničara. Ne zato što kao diplomirani pravnik ne može da nađe posao, već zato što uskoro ide na put oko sveta, i to la„dom nivom” koju su mu poklonili roditelji, jer je diplomirao u roku sa prosekom iznad osam.
Ne želim na putu da trošim novac za popravku kola, zato nosim i vreću delova za automobil. Posetiću 70 zemalja. Krstariću Evropom, ali ću ići i u Japan, na Filipine, u Indoneziju, Australiju, Novi Zeland, Južnu Ameriku, na Karipska ostrva, Antarktik, u zapadnu Afriku. Samo deo puta ću preći svojom la„dom nivom”, a u druge krajeve ću ići avionom, autobusom, autostopom, brodom... Celo putešestvije trajaće dve godine kaže Viktor koji će na ovom putovanju kao spoljni saradnik Geografskog instituta Srpske akademije nauka i umethosti, na terenu prikupljati podatke za projekat iz oblasti ekološke geografije.
U nekim od zemalja koje su na njegovoj maršruti na putu oko sveta Viktor je već boravio. Do sada je zapravo bio u 40 država. Nije u pitanju samo njegov nemirni i tragalački duh, već i želja da se što bolje pripremi za budući poziv. Ovaj mladić namerava da upiše doktorske studije i da potom radi u diplomatiji.
Nedavno je bio veoma aktivan u borbi protiv cenzurisanja beseda na đačkim takmičenjima. Poznat je i po tome što se bori da u svet izađe istina o Kosovu. Organizovao je, između ostalog, dve akcije za srpsko stanovništvo u toj pokrajini. Sakupio je 15.520 evra za 24 tamošnje biblioteke i upriličio je humanitarni koncert Osmeh na dar”.
U međuvremenu su ovom mladiću objavljene dve knjige putopisa, a uskoro će svetlost dana ugledati i treća pod nazivom Ho„danje Sumatrom”. Odlično govori engleski i nemački. Ima licencu za prevodioca za engleski jezik i član je Udruženja naučnih i stručnih prevodioca Srbije. Poseduje i licencu za turističkog vodiča, kao i licencu za ronioce koju je stekao u Bruneji. Srpsko bibliofilsko društvo izabralo ga je za svog ambasadora u inostranstvu.
Viktorova kućna biblioteka broji 22.000 knjiga. Dobar deo tih naslova je nasleđen.
Nameravam da otvorim književni klub. U okviru toga biće poseban odeljak putničke literature koju čine i knjige donete iz Indonezije, Kine, Uzbekistana, Malezije, poput budističkih molitvenika sa koricama od kamena, knjiga na štapićima od bambusa ili štampanih na papiru od pirinča sa koricama od svile... U Indoneziji sam za magijsku knjigu sa koricama od kostiju dao 65.000 rupija što iznosi pet evra objašnjava naš sagovornik.
U Maleziji, na Tajlandu i u Indoneziji išao je i u džungle, provodio vreme sa domorodačkim plemenima. Upoznao njihov način života. Na Sumatri je bio gost plemena Minangkabau čiji su pripadnici muslimanske veroispovesti.
Sva plemena koja sam upoznao imaju rituale za ozdravljenje i bacanje čini. Veruju da čudovišta upravljaju vulkanima. Zato postoje porodice koje vekovima čuvaju vulkane i udovoljavaju im izvodeći specijalne rituale. U Indoneziji veruju da vulkani prorade kada su političari korumpirani. Na Sumatri sam se družio i sa piratima koji preko dana rade nešto drugo, recimo predaju u školi, ali noću napadaju i pljačkaju brodove u moreuzu između Sumatre i Malezije. Prošao sam i obuku za gusare, ali u pljačku nisam išao priča svoje dosadašnje doživljaje Viktor Lazić.
Ni komentarjev:
Objavite komentar